Mala crna mašnica, ukosnica ili gumica za kosu koju je u jednom trenutku vaše veze, često već nakon prvog intimnog zbližavanja, namerno i radi obeležavanja svoje teritorije, zagubila negde u vašem stanu i kojoj se od tada gubi svaki trag. Ovaj mali artefakt je od tog trenutka čvrsto držao svoju poziciju u najskrovitijem ćošku najskrovitije odaje, ničim se ne odavajući, i ćutke posmatrajući desetine i desetine prepirki, svađa, razilaženja, i samo jedan jedini raskid. Od tog prelomnog trenutka, gubljenjem funkcije obeležavanja teritorije, njegovo postojanje je i zvanično obesmišjleno te je i krajnje vreme da bude pronađen.
Ne još. Zavese još nisu pale, i on može da upriliči predstavu, jedan poslednji put.
"...i evo nas, uđi. Izvini zbog nereda, no uostalom, gde si videla uredan i "pod-bocu" sređen momački stan?" *namig*
" Ma ne pričaj gluposti, uopšte nije toliko loše. Sviđa mi se raspored...svega!"
" Mhm, i meni se sviđa...tvoj raspored!"
*mva, mva, cmok, škljoc, tres, bum, liz-liz-tuc-tuc-tuc-tuc-škrip-tuc-tuc*
"Aaaah...ovo je bilo...sjajno!"
"Uhh, pastuve moj! Kako si me samo bacio na krevet i divljački uzeo, UH!"
"Mačkice moja, nije to ništa šta će tek..."
"Čekaj, čekaj, nešto me bode, ležim na nečemu, ispod plahte...nešto štrči iz kreveta...je li ovo...ženska ukosnica?!?"
"Aaa? Otkud to tu? Je l' to tebi spalo?"
"Molim? Ja ne stavljam ukosnice! Ovo nije moje!!Čije je ovo?Govori!Ko je spavao ovde? Ko?!?"
"Ja, ja...jaooo..."
