Renome 1.2

Francuska reč za "čuvenost", "dobar glas" ili "ugled" i u srpskom govornom jeziku preferirana zamena za pomenute termine, najpre zbog svoje zvučnosti i kuloće a onda i zato što je jedan fićka mnogo lepše nazvati RENOME nego ga krstiti po rendom alkoholnom piću, pesmi, filmu, životinji zajebanog imena (barakuda, gekon, anakonda, voluharica...) ili, nedobog, po sebi samom. Takav, fazon, propada za metar dana, maks.

Elem, kao i sve ostale reči koje se danas siluju do imbecilnosti, tako se i renome ofucao, izlizao, izgubio svoj originalni smisao i značenje i mutirao u nekakvu über devijaciju od pojma, iskrivljenu varijaciju samog sebe kategorije tipa pokojnog Josifa Tatića, dakle veze s mozgom nema. Tako danas, recimo, "renomeom" može da se pohvali svaka šuša koja je uložila dovoljno vremena i novca u sebe i(li) svoj biznis i na taj način se samosvrstala u prve redove branše iz koje svetu nude svoje usluge (odgovarajuće precenjene, razume se; prim.prev.). Određena poznija starosna dob je svakako dodatno ubeđujući element u čitavoj priči, ali nije redak slučaj ni da nas s vremena na vreme svojom posetom počasti rendom inostrani 25-ogodišnji didžej koji je - da, pogodili ste - ujedno i renomirani, šaznam, verovatno zato što vozi renoa ili tako nešto. Poslednji bitan faktor u kaparisanju laskave titule renomea je i određena, mada najčešće i labava veza sa INOSTRANSTVOM, bila ona sadržana u obliku studija (doktori), dvonedeljnog kursa (hirurzi), jednokratnog nastupa u nekom drumupo (bendovi), ispadanja iz Treće Nemačke Lige (treneri) ili, i to najčešće, baratanja rendom svetskim jezikom, što će značiti jebenim engleskim.

Jebote, pa ja imam samo 27 godina i, fazon, više puta u toku dana ne znam 'de mi dupa, 'de mi glava, a juče mi jedna budala piše na mejl "bih li kao renomirani muzičar održao jedan Masterklas na jesen u BG-u"?!