Posebna vrsta esnafa uobličenog u neformalno tajno društvo čija se zavjera proteže od Triglava do Đevđelije. Mada to što ne postoje analize balkanskih teoretičara zavjere, posebno srpskih koji su otkrili da su srbi imali drevne sukobe sa anunaki gušterima, ne znači da svoje pipke nisu proširili i dalje. Njihov primarni cilj je da u stambenim prostorima, do ludila dovedu svoje komšije korištenjem glasnih bor mašina i sličnih ili lupanjem čekića do unedogled i danima, dok renoviraju. Njihova glasna renovatorska aktivnost obično počinje s jeseni i utihne do pred samu zimu, da bi opet tamo s početka proljeća započela ponovo svoje iritantno djelovanje. Renovatori se obično prepoznaju po tome što uvijek te mašine sa kojima rade ili nose na popravak ili pokušavaju kod drugih pronaći nešto što se treba glasno popraviti kako bi čitava zgrada ili soliter znali da se tu nešto radi. Tajni znak prepoznavanja kod renovatora su razgovori o brendovima bor mašina i sl. gdje šifrirano prenose poruke na koji način će u bliskoj ili daljoj budućnosti ubijati u pojam svoje komšije.
Jutro je, subota, ljudi još slatko spavaju u svojim krevetima, dok je napolju padala sitna kiša, mir i tišina, a onda...
ZZZZBRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRdrrrrrrrr...
ZZZZBRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRdrrrrrrrr...
Lik ustaje iz kreveta izasna odma krene da psuje i da ustaje, navlačeći papuče i kućni mantil
"E sad ću da mu jebem sve po spisku, pa stvarno nije normalan...."
Njegova žena koja se isto probudila govori:
"Nemoj Dževade bolan šta te briga..."
"Ma šta nemoj, dosta je meni više njega...
Dževad demonstrativno napušta spavaću sobu i kreće prema ulaznim vratima, izlazi u hodnik solitera i penje se sprat iznad. Prilazi vratima iza kojih dolazi buka. Pritiska zvonce ali pošto je unutra i dalje bučno, Dževad shvata da ga niko ne čuje, pa čeka pauzu između trenutnog prestanka rada bor mašine. U trenutku privremene tišine Dževad u magnovenju pritiska ponovo šalter kao da mu od toga zavisi život. Zvuk zvonca se uspijeva probiti u prostor nastale tišine, poput fudbalske lopte koju je Edin Džeko uputio u rašlje protivničkog gola, u odlučnom trenutku za njegov tim. Privremena tišina se nastavila. Čuju se glasovi zagušeni vratima.
"Jel to neko zvonio?"
"Meščini da jes"
Čuju se koraci, a zatim otključavanje i vrata se širom otvaraju i u tom trenutku Dževad kreće sa verbalnom kanonadom:
"PA RASIME JEBEM TI ĐEVĐIR ONAJ ZA SALATU,JEBEM TI RUDI ČAJAVEC I RADU KONČARA PA JESI TI NORMALAN, LJUDI SPAVAJU U OVO RAHAT JUTRO, A TI SI SAD NAŠO UBIJATI NIMET U NJEMU...."
"A joj Dževade pa bolan znaš da imam problema sa satelitskom antenom....
"PA UZMI KABLOVSKU KO SVI ŠTO UZIMAJU JEL MORAŠ TI VAZDA MIMO SVIJETA..."
"Ne dam njima pare, to je sve od goreg oca i gore matere, to bi samo uzimalo pare a ništa ne radilo".
Dževad pokriva lice rukama i shvata da je svaka dalja konverzacija uzaludna,a ionako je razbuđen i nema teorije da bi sad zaspo i donosi odluku koju većina donosi kada se nađe u komunikaciji sa renovatorom, što obično znači i potpisivanje kapitulacije.
"Haj da ti pomognem da brže završiš"
Rasimovo lice se ozari jer sad će imati društvo:
"Joj hvala ti , Ševala de nam meze ukoso nareži i izvadi onu rakiju što mi je Jovandeka poslo".
