Život po šablonu kojeg krasi jednobojna monotonija svakodnevnice, podudaran opciji muzičkog player-a koji, pri uključenoj 'repeat' opciji, vazda' vrti istu stvar. Robotizovani ljudi koji vode 'vakav život kanda nemaju volje za promenom, ili im je, po filozofskim principima istinskog egzistencijaliste svejedno, jerbo će iovako urmeti kad-tad, pa što da se cimaju za džabe. Takve ljude viđate uvek na istom mestu u odprilike isto vreme, kreću se uvek istim, poznatim putanjama, k'o da im nad glavama visi strelica za navođenje poput one iz igara, što pizdi i crveni kad pogrešno skreneš.
Jebiga, tužno je to. +