Nekada davno bio je vatreni navijač jednog od velikih klubova bivše države. Pratio je svoj klub u svim mogućim sportovima i od srca navijao. Njegov trenutni tempo života nije u skladu sa brzinom dešavanja pa se sveo na sedenje u fotelji i posmatranje veoma napete turske serije sa povremenim prebacivanjem na sportski kanal. Tek da vidi rezultat.
- Ćale, daj kintu da idem na tekmu. Večeras bijemo za finale Evropskog...
- Šta ćeš na toj utakmici, em se umoriš, em promukneš, em ćeš posle verovatno i da se pobiješ s nekim. Bolje uključi ovo tvoje sokoćalo pa da mi diktiraš rezultat da ne prekidam seriju!
- Ih, bre, ćale! Pa gde može da se meri navijanje uživo sa internetom!
- Eeee, ne znaš ti kad smo mi devetstošezdesete pratili na tranzistoru Talja dok pobeđuje Botvinika za titulu svetskog prvaka u šahu preko radio Beograda! Najnapetijih četiri sata tišine na radiju koje sam ikad čuo!
Znam taj osećaj, gledao sam meč Fišer - Spaski.
Ne razumete vi mladi to uživanje - odeš na pecanje i uključiš tranzistor, a ono napet prenos u pičku materinu! :))
naprijed naši!