Ono što je "Apple" za elektroniku, "HBO" za televiziju, to je u neku ruku Vagner za klasičnu muziku. Ali ne zato što je on krem de la krem među kompozitorima, već zato što ima vernu sektu fanova (verniju čak i od one koju ima EKV), a čiji rituali se od sredine 19. veka u neku ruku prenose s kolena na koleno. Zaista, potrebno je imati poseban sklop nervnog sistema, pa sedeti od ranog popodneva do kasnih noćnih sati i slušati Vagnerove dosadnjikave opere, čija zamršenost neretko stoji rame uz rame sa latino ili indijskim serijama.
Ako se, ne dao vam Bog tu nesreću, nađete u društvu vagnerijanaca, nemojte slučajno da pokušavate da ga kritikujete. Probudićete se na urgentnom centru.
