Robeo

Biti Beograđanin nije samo geografska odrednica. To ti je nekako kao titula, prenosi se sa kolena na koleno. Zato i možeš da se hvališ da su tu titulu nosili i tvoji preci. Oni nisu DOŠLI, oni su BILI TU. Samo pazi da se ne preračunaš u toj matematici kad nekom pričaš, jer jedini Beograđani koje je Karađorđe zatekao 1804. su bili Turci, Jevreji, Cincari i Cigani, pa ako ne pripadaš jednoj od tih etničkih grupa, vrlo je verovatno da lažeš.

Rođeni Beograđanin (u daljem tekstu: Robeo) ne traži posao, svakom poslodavcu treba da bude čast što ga ima u firmi, kao znak da je firma veoma uspešna. Robeo ne želi da čeka u redovima, iako ga došljaci primoravaju na to. Robeo bi najradije sve došljake poslao u te njihove selendre gde su izašli ispod kamena, da mu ne prljaju BEOGRAD. Dobro, ostavio bi kojeg civilizovanog umetnika, čisto da ima sa kim da se druži, i nekog Crnotravca da ima da gradi palate za njega i nekog drugog Robea.

Mislim, stanje u ovom gradu je postalo totalni raspad! Ne može više čovek ni da se prošeta svojim ulicama, svog grada, od svih seljačina koji su izašli ispod nekog kamena i dogmizale do Beograda. Hajde što dođu, ali donesu sa sobom i svoj vonj, i svoju nekulturu! Autobusi smrde od njih, svuda samo narodnjaci, nekultura na svakom koraku!

Dođu ovde kao izbeglice i odmah kupuju stanove, kupuju kola, poslove... a mi, rođeni Beograđani ne možemo ni posao da nađemo! Nek idu u tu Hrvatsku ili na to Kosovo, jebem im mater šiptarsku, što ih ne pobiše tamo, nego su ovde došli da se šire i da ih ja gledam?!

Sve su upropastili. Ovaj grad je nekada bio metropola, prepun života, a sad?! Što li nemam neku vlast da ih sve proteram, da u gradu ostane sto hiljada ljudi, ali sto hiljada pravih Beograđana, pa da organizujemo život kakav ovde i treba da bude! Kad sam zadnji put bio u muzeju ili pozorištu? Pa.. bio sam, idem kad imam para, ali sad i to poskupelo otkad su ovi došli, digli cene da bi se pravili da su elita!

Šta sam završio? Pa srednju mašinsku, ali šta to ima veze, ne treba čoveka gledati po tome. Bitno da imam kulturu i da sam civilizovan, a ne ko ovi divljaci! I u Si Viju sam napisao da sam spreman da učim, išao bih na te seminare, samo da mi firma plati.

Umesto mi da vladamo u svom gradu, mi koji smo se ovde rodili i ceo život smo tu, dođe nam neko iz pizde materine i priča nam šta da radimo! I ovi moji matori! Sto godina su ovde, a nikakav normalan posao da mi nađu! Da su sa Kosova, odmah bi moglo! Ali nije to, nego su oni pošteni ljudi, nisu hteli da savijaju kičmu pred došljacima, zato i nisu odmakli dalje od običnih radnika, sve Crnogorci i Šiptari direktori, a rođeni Beograđani radnici! Da li sam tražio posao? Pa normalno! Prijavljen sam i na birou i na Infostudu! I to sam čekirao da mi odmah stigne alarm čim ima nešto novo. Ali za sve treba veza, meni se nude samo neki bezveze poslovi, ko će to da radi?!

Kako se finansiram? Pa finansiraju me matori, dok se nešto ne snađem, neku dobru šljaku da ubodem, ali teško da će biti nešto dobro u skorije vreme, ne smrdim na znoj dovoljno! Jedva da imam za duži s mlekom i ceđenu pomorandžu svaki dan! Totalno ću da zapalim negde, samo da mi matorci umru pa da prodam njihovu gajbu!