Velika je polemika oko toga koja je to prva latinoamerička serija prikazana na ovim prostorima. Pazljivim premotavanjem filma i uz uslov da se ima dovoljno godina u guzici, setićemo se da je to Robinja Isaura (brazilska serija) koja je išla u noćnom programu tvsa (Sarajevo, koji je išao posle Programa Plus tvza, Zagreb) i zvao se "I Noć I Dan". Tek kasnije se pojavila Rosa Salvahe, pa Kasandra, pa Ljovisna i tako dalje. Bitno je valjda ko je bio prvi, što bi reko Džogani.
Po starom dobrom običaju, Srbi su se setili da bi trebalo napraviti još bolju i još stariju i još latinoameričkiju seriju. Na tajnom kolegijumu RTS-a uz Tijanićevo predsedavanje, negde u martu prošle godine, odlučeno je da se za potrebe ovog nacionalnog projekta, sa radnim nazivom "kad mogu Brazilci možemo i mi", angažuje Zdravko Šotra, čuveni ekranizator velikih dela srpske epike, Ivkova Slava, Zona Zamfirova i Pjačka Trećeg Rajha. Za omanju sumu od 2 miliona evra, poznati reditelj je pristao ali je kao uslov postavio da to mora biti ekranizacija omiljenog štiva njegove babe, "Ranjeni Orao" od Mir-Jam. Sve ostalo je legenda.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Sedi dole. 5+
Pa 'de se seti toga, hahaha!+++
i bre, gledo ja to...
Ne mogu da verujem da si se setio Isaure...
Stara dobra Isaura! +++
"eskrava isaura" pamtim samo naslov-nisam gledao dugo jer je bilo mnogo mnogo tužno
i moje babe!