Roditelji studenata

Родитељи студената су врло напорна бића која врше психички притисак, не равномерно распоређен током читаве године, на ова јадна створења (студенте). До највеће концентрације притиска долази управо у јануару, априлу, јуну, јулу, септембру и октобру, тачније онда када је студенту преко потребан мир и што мање трзавица са стране. У поменутим месецима, ова бића врше интензиван и не подношљив притисак, и то у три фазе:
1. пред испит - зашто не учиш, само скиташ, учиш ли ти нешто, планираш ли ти да полажеш нешто у овом року, колико си испита пријавио, када полажеш....
2. на дан испита - како си урадио, да ли си знао, како не знаш јеси ли положио или не, а кад ћеш да знаш...
3. када чекаш резултате - иначе фаза која се појављује када је испит писмено рађен, а огледа се у сталном запиткивању родитеља када ће резултати и, евентуалном покушају да открију да можда резултати нису већ изашли али да им ти ниси рекао зато што си пао па одлажеш тај болан тренутак.
Ова не подношљива ситуација траје различито у зависности од бројних фактора, а најважнији су врста факултета односно дужине студирања и озбиљности студента у намери да исти заврши.
Могући исходи:
- престанак злостављања детета јер је одустао од факултета,
- прелажење на следећи ниво који се огледа у притиску родитеља на поносно свршеног студента да нађе посао (као да то зависи само од њега).