Argumenti koji treba da posluže kao valjan razlog da se nešto uradi ili ne, ali u najvećem broju slučajeva se završavaju ili sa "zato što ja tako kažem", ili kao potpune nebuloze.
Letnji dan, sedite u hladnoj sobi i gledate kao se plastične stolice tope na terasi. Idilu prekida vaš otac.
"Valjalo bi da se pošiša dvorište."
"Dobro, 'ajde, pošišaću ga večeras."
"A što ne sad?"
"Pa, znaš da sam ti rekao da ću na bazen posle"
"Dobro, ošišaj dvorište pa idi na bazen"
"Daj, čoveče, jesi bio ti napolju, vidiš kolika je vrućine?"
"A za bazen nije vrućina?"
"Moli...ćale, rado bih ja da ostanem i objašnjavam ti koliki uzročno-posledični paradoks pravi to što si rekao, ali ljudi me čekaju. Pošišaću večeras, a sad odoh. 'Ajd zdravo. "
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
+++
Bravo; jako dobro xD