Gradsko dete. Rakija mu prejaka, kajmak mu premastan, a prase nije ni video u životu. Jednom je video kozu u zoološkom vrtu. Nikada nije podigao budak, a tek sekiru... Jebiga, parno grejanje, ima se može se...
- Tata, ovo je moj dečko Sofronije.
- Dobar dan. Ana mi je puno pričala o vama...
- Sine, zajebi ulizivanje. Čiji si ti?
- Pa, znate moji su iz Beograda pa ih verovato ne znate.
- A jel? Misiš ako sam seljak da nisam video Beograd... Kada sam ja jebo po Beogradu ti si još kurcem brljo po pepelu. Radojka daj mi tetejac da overim ovog što je rodjen u radijatoru!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
http://www.youtube.com/watch?v=5BaIUpWYHaY
ово послужило к'о инспирација?
Lepo se ismejah...+
Jeste Mitke
Добра литература за инспирацију, само не можеш да препричаш пола њиховог скеча.
Meni uvek bilo smešno kada ljudi sa sela tripuju da mogu više da popiju od ljudi iz grada lololo....važi....al plus na defku svakako +
Џони, у већини случајева је то истина. :) Видиш, занимљива тема за дефинисање, ако већ неко није одрадио слично...
Džoni, to je vrlo diskutabilno. Neka to reše stručnjaci... A šta je sa nama varošanima? :)