Bolno sećanje svih nas koji smo odrastali za vreme inflacije.
Budiš se rano izjutra i trčiš do majke koja u rukama drži poklon upakovan u onaj isti ukrasni papir od prošle godine (nije bilo ni papira) i sav euforičan očekuješ da je unutra neki transformes ili figurica Himena.Kad otvoriš vidiš da si dobio par termo čarapa i donji veš.Onda kreće priča kako si ti sad momak i ne trebaju tebi igračke i kojekakve gluposti.
U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.
Nije njima bilo lako. Zamišljam sebe da svom detetu kupujem čarape za rodjendan... Moralo bi da se ŽEŠĆE nema para...
Naravno, apsolutno zaslužuju poštovanje. Nije lako Živeti u tolikoj besparici i imati malo dete. Ali mi kao klinci to nismo mogli da shvatimo tako da nam je sve to bilo veoma razočaravajuće. Još uzmeš u obzir da je u svakom komšiluku postojao po neki klinac čiji su roditelji "obezbedili" sebe na vreme i koji je za rođendane i Nove godine dobijao bicikle, kožne lopte i slično a ti bio presrećan kad ti da da okreneš neki krug njegovom petom biciklom za protekle 2 godine.
srceparajuće, ali pošto ne mogu da pustim suzu, puštam +, e kad se samo setim...
stvarno se ne secam tog doba*(nisam se ni rodio)al vam verujem:)))
i + naravno