Bolno sećanje svih nas koji smo odrastali za vreme inflacije.
Budiš se rano izjutra i trčiš do majke koja u rukama drži poklon upakovan u onaj isti ukrasni papir od prošle godine (nije bilo ni papira) i sav euforičan očekuješ da je unutra neki transformes ili figurica Himena.Kad otvoriš vidiš da si dobio par termo čarapa i donji veš.Onda kreće priča kako si ti sad momak i ne trebaju tebi igračke i kojekakve gluposti.
Naravno, apsolutno zaslužuju poštovanje. Nije lako Živeti u tolikoj besparici i imati malo dete. Ali mi kao klinci to nismo mogli da shvatimo tako da nam je sve to bilo veoma razočaravajuće. Još uzmeš u obzir da je u svakom komšiluku postojao po neki klinac čiji su roditelji "obezbedili" sebe na vreme i koji je za rođendane i Nove godine dobijao bicikle, kožne lopte i slično a ti bio presrećan kad ti da da okreneš neki krug njegovom petom biciklom za protekle 2 godine.
Nije njima bilo lako. Zamišljam sebe da svom detetu kupujem čarape za rodjendan... Moralo bi da se ŽEŠĆE nema para...