U ona srećna vremena, kada je Veliki vođa dozvoljavao prostoj raji da malo robe švercuje iz Ugarske, Karpatije i Nožuleđije kako bi obezbedila sebi i svojima puko preživljavanije, vrhunac bivstvovanja sitne nejači su bili rođendani. Tadašnja se budućnost ove zemlje razonodila masnim fotama, žmurkama, jurkama i tako tome sličnim softkor igrama na koje su roditelji i ostala prisutna familija gledali strogo, ali sa blagim smeškom.
I baš na tim rođendanima su sem žutih i crnih sokova, čačanskog čipsa, Štarkovih grisina i njenog visočanstva - torte sa svećicama, favoriti iz senke bili sendviči. I to ne bilo kakvi sendviči, već specijalni - rođendanski.
Na parče svežeg 'leba (kupljenog tog jutra) se namaže margarin, stave dva koluta salame (one prave, stare salame od koje kada podrigneš ubiješ pola komšiluka). Ali, barem znaš da je salama i osećaš neki ponos jer nisi pička crnoberzanska koja jede šunkaricu ili, ne daj Bože, mađarski kulen, onaj švercovani. Onda se preko toga stave mikroskopski tanko naseckani kolutići kiselih krastavčića, a na vrhu toliko narendanog običnog sira (starog i preslanog, naravno), da ti se čini da će se slovenački smučari odnekud pojaviti kako bi pokazali svoje smučarsko-separatističko umeće.
Oni koji su imali nekoga na selu bi stavili i elipsoide kuvanih jaja izmeću salame i krastavčića. Po želji se preko sira mogao staviti vodenjkasti kečap ili domaći majonez (onaj od kog se arterije toliko zakrče da veće šanse za preživljavanje ima osoba sa betonskim cipelama).
Eh, to su bili dani...
Uf, onda još gore. Prvo sam pomislio "opet sendvičarska" (dosadilo i bogu i narodu to prozivanje botova sendvičarima, dajte nešto originalnije), a posle skapirao da je nostalgična.
Jesam glasao za Vuka 90-ih, ali ne kapiram sarkazam i dalje.
Ne vidim vezu sendviča i Vuka nikako.
Ne znam šta si hteo da kažeš ovim poslednjim da "dovoljno govori"... U ovoj zemlji si pogrešio za koga god da si glasao...
Ako misliš da se nisi prevario tako što si glasao za: demokrate, demokrate Srbije, autonomaše, naprednjake, liberale, socijal-demokrate, radikale, nacionaliste, komuniste, socijaliste, dveri i ostale zveri... ... zajebo si se za koga god da si glasao.
Ali opet, treba glasati da sebi sutra ne prebacuješ. Uvek glasam protiv partije na vlasti da se ne osili. Jednostavno.
Defka kida, sasvim pristojna pričica o soc.sendvičima sa rođendana, sa sve kiselim krastavčićima odozgo. Ti sendviči čine da se moja, Ciklonova i Agijeva generacija približe jedna drugoj. Msm, bez ikakve uvrede prema Bulgu - ne mislim da je on tako slavio svoje rođose:)
I da ne zaboravim - dojajan detalj za slovenačke smučare-separatiste lololo
У реду је, Булг - не мораш одмах у маниру политички коректног и у исто време објективног житеља ове земље да оправдаваш коме си свој глас дао. То што не видиш повезаност је сасвим логично. Знаш зашто? Зато што си, као што си и сам навео:
Ем што није имала везе са сендвичарењем, ем што је далеко од носталгичне. Чак и сам завршетак дефке (Ех, то су били дани...) је класично кокетирање са Вукајлијачким спрдањем о временима „када је све било супер, а сада није”. Иронија.
Вука сам поменуо јер је деведесетих (које су централно место радње) он био трн у оку Уберлорда Цобета - одмах се приметило како те је штрецнуло његово присуству у уводној реченици. Као типичан антисоцијалиста тог доба, еманципован и образован као што јеси, право је чудо да ниси приметио да све што сам поменуо (шверц /социјално-економско стање просечног становника, готово безукусне чипсеве и штапиће из тог времена, састојке за сендвиче) је искарикирано у неким тренуцима и превише, цинички чак.
Али, добро - ти тада ниси био мали, не видиш ти то истим очима, те зато и ниси дошао до закључка да је дефка у потпуности саркастична.
Саркастична или не, дефка је информативна, јер је све стварно тако било.
Штавише, рођендански сендвичи, овакви како су описани, постојали су бар двадесет година пре поменутог периода (да неко не помисли да је аутор хтео да каже да је то почело тек у доба Милошевић-Драшковић - на тај период се односи онај део о довијању око набављања састојака и о сиротињскости истих).
То не спорим - сигурно је да су поодавно настали. Штавише, још дуго, дуго су се могли наћи по слављима, све док Мини-пани или остали жу-жу деривати нису узели примат.
Управо то је у питању. Док је динар све мање вредео сваког сата, организовање рођендана је била права уметност, поготово са неким богатијим кетерингом.
Ja sam odrastao na selu, mi smo za rođendane jeli obično nekog mesa i kolače... Čak ni torta nije biula obavezna, tad se tek probijala na scenu kao obavezan dekor.
Ja ovde nemam generacije, osećam se ko Pantelija. :/
Ček zar se ovo nije zvalo na početku forneti? Inače na fino protkan sarkazam uvek plus.
Kakvi pokušaji da se osetimo mlađim, mereći se sa Bulgakovim, hahaha. Svi smo mi ista klasa sad.
Torta više paradna, sendvič trve GOAT bio. Em bude za prs deblja salama, em obično neka finija šunkarica, plus gauda sir i kiseli krastavci. Naslagani u dekoru piramidalne šeme, dva tabora - sa kečapom i sa majonezom.
Ех, то су били дани...
Kad se samo setim kako je sve nekad bilo super... +++