Rok balade predstavljaju posebnu kategoriju rock muzike. Specifičan pravac koji nema svog originalnog predstavnika, a koji opet okuplja veliki broj bendova iz još veće rock familije. Najveći broj bendova, makar oni koketirali sa heavy metalom, koji ima žestoke i brze rifaške pesme, u svom opusu ima makar jednu baladu na svakom albumu (ponekad i dve, a u ređim slučajevima i po tri). Koliko god ostale pesme tih bendova bile mini himne rok muzike, te baladice im na neki čudan način upadaju u prvi plan i time ih "šalju" u skupinu "rok balada" bendova.
Rok baladice uglavnom slušaju klinkice koje nisu fensi, ali nisu ni rokerke. Ne prija im previše distorziran žestok zvuk, ali im ni radio Teheran ukršten sa brejkbitovima nije drag srcu. I tako one nalaze sredinu. Mora se naglasiti da u "rok balada" bendove spadaju i neki pop-rock bendovi, jer su im aranžmani i interpretacije veoma slične rokerskim baladama. To dovodi do toga da po završetku "Wind of Change" lagano kreće "Tugo, nesrećo", a želja za sečenjem vena postaje sve jača jer se slušalački subjekat prisetio simpatije od prošle jeseni i njenog uspešnog nerazumevanja i nekapiranja čudnog očijukanja.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.