Ложи онај котао у подруму као да узгаја алигаторе, а мамица је управо снела нову туру јаја. Не штеди на фосилним, обновљивим, необновљивим горивима и биомаси. У паклу његовог огња завршава све, од угља, дрва до старих војничких чизама и поломљених фигурица из Киндер јајета. Све ће то ватра прогутати и преточити у преко потребну топлоту његовом, стиропором изолованом, дому.
Емитује неколико хиљадитих делова промила укупне емисије угљен диоксида па може са поносом тврдити како обожава мирис смога у касно вече.
- Хоћемо вечерас негде да цугамо? Чисто да испоштујемо суботу.
- Нема шансе! Па минус два'ес пет је напољу. Посмрзаваћемо се где год да одемо.
- Е, назваћу ја Вељу да видим јел' можемо код њега. Знаш да његов ћале фурња централно к'о луд. Можеш роштиљати на радијаторима.
- То бре! Само зови, реци му да ја доносим ћевапе.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Лепа дефиниција, лепо срочена. При ишчитавању се осећа течност и смисленост.
Плус од мене!
Uuuu, dobra....