
Ложи онај котао у подруму као да узгаја алигаторе, а мамица је управо снела нову туру јаја. Не штеди на фосилним, обновљивим, необновљивим горивима и биомаси. У паклу његовог огња завршава све, од угља, дрва до старих војничких чизама и поломљених фигурица из Киндер јајета. Све ће то ватра прогутати и преточити у преко потребну топлоту његовом, стиропором изолованом, дому.
Емитује неколико хиљадитих делова промила укупне емисије угљен диоксида па може са поносом тврдити како обожава мирис смога у касно вече.
- Хоћемо вечерас негде да цугамо? Чисто да испоштујемо суботу.
- Нема шансе! Па минус два'ес пет је напољу. Посмрзаваћемо се где год да одемо.
- Е, назваћу ја Вељу да видим јел' можемо код њега. Знаш да његов ћале фурња централно к'о луд. Можеш роштиљати на радијаторима.
- То бре! Само зови, реци му да ја доносим ћевапе.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Лепа дефиниција, лепо срочена. При ишчитавању се осећа течност и смисленост.
Плус од мене!
Uuuu, dobra....