
Сви који смо као мали ишли у боравак у првом и другом разреду основне сећамо се како смо тачно у 13:00 ишли на ручак. Тамо смо добијали прво супу са очима од гуштера и канџама дивљег тетреба. После је увек био неки бућкуриш који нисмо могли да дефинишемо. Када би нас родитељи питали шта смо јели рекли смо да не знамо јер како називаш бљутаву смесу са месом од мамута и листовима алги или шта је већ... И на крају ти кажу да ћеш добити слаткиш као дезерт, а дају путинг од чоколаде са укусом кафе.
Дивне успомене, нема шта...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.