Сви који смо као мали ишли у боравак у првом и другом разреду основне сећамо се како смо тачно у 13:00 ишли на ручак. Тамо смо добијали прво супу са очима од гуштера и канџама дивљег тетреба. После је увек био неки бућкуриш који нисмо могли да дефинишемо. Када би нас родитељи питали шта смо јели рекли смо да не знамо јер како називаш бљутаву смесу са месом од мамута и листовима алги или шта је већ... И на крају ти кажу да ћеш добити слаткиш као дезерт, а дају путинг од чоколаде са укусом кафе.
Дивне успомене, нема шта...
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.