Slava je. Kuća puna neiskusnih alkoholičara, i svako traži klasična žestoka pića pravivši se da im prijaju, ustvari ih se gade. Na vrhu stola sedi stariji čovek, po licu mu se vidi da je iskusan u ispijanju pravih srpskih alkoholnih pića. I onda, sačekavši pravi trenutak, kada je video količinu neiskusnosti, video tvoj izraz lica, prevrtanje očiju i mumlanje sebi u bradu, začuje se grub, hrapav ali jak glas koji kaže: "Mali, baci ovde jedno s kraja frižidera!" Muk. Svi gledaju u tebe, pa u njega, pa opet u tebe pa se vrate na njega, kao na teniskom meču. Ti se nasmešiš, doneseš piće, začuje se otvaranje staklene ambalaže i prvi najslađi gutljaj.
Moj deda.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Zna deda +
Znao je...