Deviza sirotinje u porodičnim krugovima.
Siguran znak besparice i spremnosti roditelja na sve ne bi li eskivirao gledanje gologuzog ili bosonog, budućeg, naslednika. Metoda se na ovim prostorima uspešno sprovodi decenijama, a njeno se učenje vrši isključivo relacijom sa kolena na koleno, u velikoj tajnosti. Eventualni nedostaci su:
-što roditelji, uz uslov da štancuju decu (pretežno mušku,jelte) na svake tri-četri godine, moraju pola života da gledaju identične odevne kombinacije
-klinci moraju da trpe svakojake šege na svoj račun, a takođe su i žrtve lake identifikacije, pa tako i potencijalne opasnosti.
-Kako ide, mali, jel upeklo sunce?
-Evo.
-Nego, pozdravi brata i reci mu da ga tražio Žile klaničar iz Matijevića.
-Kako znaš ti ko sam ja, a kamoli ko mi je brat?
-Eeee, mali... U toj istoj majici je tvoj burazer redovno gubio od mene dok smo još davno igrali basket u cigare, to se ne zaboravlja. Haha, "Mihael Jordan", ladno, koja majica.
..............................
-Buhahahaha, au buraz, kako ti smešno stoji taj "Losanđeles nike" duks, velik ti.
-Tata mi je rekao da je sve pare sinoć dao na kocku i vinjak pa nema za novi da mi kupi. A i šta se ti smeješ, pa i ti si ga nosio dok je još Marko živeo s nama.
-Ma da, sa brata na brata fazon. Taj duks ima veću vrednost nego dres Ronaldinja dok je još igro za Barsu. Slavniju istoriju od svetog grala ima, jebote. Živeo duks!
