Hoće reći da je smrt tako predvidiva pojava. Ne moraš da radiš ispitivanje tržišta, da se umre - mora, da se sa'ranjuje - valjalo bi.
Kupiš crnog dizel merdžu-karavana iz '82., crnine i peškira od kineza, čamove sanduke i krstače direktno iz romanijske pilane i radiš biznis. Dobro, ajde, treba ti i pentijum 2 sa korel templejtom za plakate.
A onda 'o pokojniku sve najlepše'.
Mogao je biti bezdušni skot, pisaće da je ispustio taj plemeniti 21 gram nečega što leluja po adu i raju, dok mu ne izdaju četresnicu, čime postave mesinganu pločicu na večno prebivalište. Bio džangrizav celog veka, sa rodbinom govorio nije, prijetelja bez. Opala, obavestiće sve njih nijednog da je samotnjak odapeo, i gle čuda, ovi će još biti ožalošćeni.
Od mrske persone gledane kroz testament, postaje dragi nam, nikad prežaljeni pokojnik, što sve njih, nikoga, ostavi da za njim večno tuguju. Ako je zaostavština pozamašna, izaći će i u novinama.
Šablon sačuvaj.
I sakloni.
- Kojim dobrom, prijatelju?
- Nije dobro, druže, čim sam kod tebe došo. Prababa mi umrela...
- Ćero, otvorde šablon metuzalem.cdr, pa čukaj u to sokoćalo. Koliko je imala godina stara majka, rekoste?
