Pandan nekadašnjim ratnim saborcima koji su se zajedno držali i pomagali se međusobno u teškim situacijama zadatim ratom.
Saborci iz Guče su ekipa koju si upoznao na saboru trubača, pošto su te mortus pijanog i unezverenog pronašli kako ležiš u budžaku iza šatora gde si otišao da pustiš pevcu krv posle Bog zna koliko unešenog piva (i rakije) u sebe. Saborac te je pronašao jer je i on krenuo u isti budžak da pusti zmiji suzu ali je bio manje odvaljen i pribran da pozove ostatak svoje ekipe da te odnese do svog kamp šatora i pruži prvu pomoć u vidu 'ladne vode i surutke koju su radi preventive poneli sa sobom.
(nekoliko dana po okončanju sabora, saborci, inače Ivanjičani, dolaze na poziv novostečenog prijatelja u grad u kojem živi)
- Ćale, da te upoznam sa svojim drugarima, to su moji Saborci iz Guče, oni su me primili u svoj šator kada sam izgubio ključ od auta.
- Zdravo momci, zdravo sokolovi! Ja sam Nešin tata, Dragan, drago mi je. Baš mi je pričao o vama. Jebi ga, može svakome da se desi da izgubi ključ, mnoge i pokradu, šta znaš kud ko ide, puno je tamo pijanih, a tek lopuža što ima...
- Ma znamo čika Dragane, zato smo i pomogli Nenadu, gde da spava na zemlji, ukočio bi se...
- Ma jasna stvar sine. Vidi se da ste dobri momci. Svaka čast. 'saće čika Dragan da donese domaću što je pek'o, a vi se smestite. Nego, ja sam svog kuma Dragutina upoznao baš u Guči, pre dvajes i kusur godina, tačnije '88 godine. Sećam se, tada prva truba beše Boban Marković, skoro je objavio onu pesmu Šljivovica, čovek je majstor. Bila fešta, što bi vi mladi rekli - ludnica. U međuvremenu, odem ja tu do jednog grma da izvršim nuždu kad ono neko leži. Daj da pomognem čoveku, reko', zgaziće ga neko. I cic po mic, tako se upoznasmo kum Dragutin i ja. Ostalo je istorija... Raspričah se ja, sedite deco u salon, stiže domaća za minut.
