Ostati dostojanstven i uzdignute glave uprkos svemu.
Podne. Sin ulazi u dnevnu sobu, žmirkajući pospano. Unutra deda, ćale, keva i mlađi brat.
Ćale: Ooo, dobar dan.
Deda: Crni Mićo, pa zar se sad ustaje, vidiš da je podne?! Gledaj kakav si, k'o da si celu noć or'o njivu.
Ćale: Aha, kako da ne. Došao baraba pijan, grlio je šolju celu noć. Ako, ako, nek' ti je za nauk.
Mića: Ma nisam bre ćale, koji ti je...
Mlađi brat: Jeste, jeste, ja znam! A čuo sam jutros kad je razgovarao mobilnim da je i povraćao u gradu pred onom Natašom što mu se sviđa, hahaha.
Keva: Joj, kuku meni, jadna ja sa tobom.
Mića: Ne kukumači kevo, sigurno sam pojeo nešto bajato u gradu.
Deda: Bajato, bajato, malo morgen. E moj sinak... Ja sam jednom u sred Moskve pio sa Rusima onu njio'vu rakiju, kako beše... Vodku. Napolju sneg provejava. Mi pijemo i pijemo i pijemo... Ejj, znaš ti koliko Rusi mogu da popiju? Meni već nije dobro, sav sam se izgubio. Samo znam da se u jednom trenutku plačem vodom u vc-u skroz go. Kao od majke rođen! Zajebali me mangupi, sve mi uzeli, samo šešir ostavili. Ja šta ću, kud ću, stavim onaj šešir na glavu, osmeh na lice i prođem kroz celu kavanu onako nag. Korak po korak. Svi me gledaju, a ja se samo kezim. Posle mi kažu da se jedna Ruskinja raspitivala za mene. Elem, htedoh reći, ma šta da ti se desi liko moja, jedino je bitno da ti sačuvaš šešir i dostojanstveno sve da podneseš.
Mića: E deda, deda, švalerčino stara...
