Hendikepiran dijalog. Verbalno Braunovo kretanje. Niz obesmišljenih izraza koje mrndžanjem razmenjuju stariji šahisti-rekreativci tokom meditacije nad 64 polja: nešto između trokiranja Kišnog Čoveka i mantre Vidovite Zorke.
S obzirom na to da sama igra zahteva ozbiljno uključenje sive mase, te da su godine i alkohol već porazili armiju neurona, za bilo kakvu lucidnu priču ostaje jako malo intelektualnih resursa, pa se razgovor svodi na nasumične nizove reči koje se eventualno rimuju.
- Da vidimo... Šta sad... Šta sad, momak mlad... Šta sad... Evo ga jedan.. Šeh!
- Šeh... Kakav peh... Vidi, vidiii.. Veni... Vidi... Vici... Veni, vidi, vici, priđi, mala, čici... Uzimam lovca!
- Hm... Uf... Prdno sam u čabar... Prdno sam u čabar, kao neki dabar. Da-bar... Da-bar... Jedem konja! Opa... Imaš nekih tegoba?
- Sve u redu... Sve.. U... Reeedu... Sve u redu, jebem li mu... dedu. Šah-šuh!
- Šah-šuh. Šah-šuh, kažeš. Šah-šuh?
- Da. Šah-šuh. Šah-šuh-šuk!
- E, dedaaa, daj o'ladite više vas dvojica, počinje mi serija! Budite dobri, pa ću da vam potražim i pešake.
