Napišeš definiciju na Vukajliji. Znaš da si se ukinuo od smijeha kad se to sve dešavalo. Poželiš da to podijeliš sa drugim ljudima. Nakon 2 sata vidiš da ljudi nisu skapirali fazon i da ti je slab skor. Tužan trenutak kada brišeš svoju definiciju i šalješ je na groblje, smiješ se, a plakao bi.
Svadba, ali iz ugla onih koji 'gube' nekoga. Najčešće izgovaraju muškarci kada im se drug ženi, pa su svesni da imaju jednog manje u ekipi za glupiranje, ili kad se udaje lokalna radodajka, pa neće više imati koga da zovu da im puši u 04:15, kad im je dosadno u kraju.
A: Ženi nam se Šomi! Jesi čuo?
B: A sereš? Kad je sahrana?
...............................
A: E, Mica se udaje za nekog gastosa. Pali preko.
B: E jebi ga. Što smo jebali - jebali smo. Kad je sahrana?
Tragedija koja se u nekim slucajevima pretvara u zabavu nakon vecere.Tacnije tragedija za porodicu,pored toga sto je izgubila nekog dragog,zapada i u finansijsku krizu,jer mora da nahrani i napoji komsije i neke navodne prijatelje,pa ako je starije lice preminulo bojim se da neko moze i zapevati...
Грозан обред (да не кажем обичај).
А лепа је намера била... давних времена. Неки се тамо аустралопитекус сетио да ода почаст свом сународнику и да га отпрати на онај свет достојанствено, или му је пак смрдела лешина која привлачи свакојаке лешинаре и предаторе.
Давно је то било... Човек је еволуирао сада, "напредовао". То није више инстикт који га нагони да сакрије трагове иза себе да га не би појела нека караконџула. Не, човек је сада разумно биће, како оно кажу - Homo Sapiens? Сада је у питању разум, разум који се пита: "Шта ће рећи народ ако не буде бар 60 кила печења? Умро му ћале, у жалости је и опет стис'о кесу? Не, не може то тако. Док сам ја газда сахрани да види народ кол'ко тугујем.".
Легло лицемерја та сахрана. Долази ти неки човек, први пут га видиш у животу, још и базди на твоју препеченицу: "Добар човек био тај Миле... Ајд' живели." Пружа руку масну од свињетине (а лепо си поставио тањире и сребрни прибор само за овакве прилике): "Прими моје искрено саучешће. Хик." Док переш руке размиљаш се: "Курац био добар човек... Сећам се, кад се једном вратио кући пијан, што није била реткост, мајку је ударао оклагијом по глави све док није почело нешто црвено да прска по зиду. Сакрио сам се испод кревета кад сам га видео тако бесног и касно заспао. Пробудио сам се у Дому за незбринуту децу. Имао сам само 4 године, али такве слике остају урезане у памћењу." Од тада ниси чуо за њега, све до пре недељу дана кад ти је поштар уз рачун за струју уручио то чудесно писмо у ком си сазнао да је скот који ти је убио мајку и одузео нормално детињство најзад отегао папке. Каже: "Поштовани Обраде, са жаљењем Вас обавештавамо да је Ваш отац преминуо 11.04.2011 у 16:34h. Молимо Вас да се у што краћем року јавите у капелу у Мишарској бр. 11 како бисте преузели леш и измирили дуговање за одржавање покојника. Ваше ЈКП". Гнушаш се. Радујеш се. Дође ти да не одеш тамо, да ставиш тачку на тај део живота, заувек. Али... Шта ће рећи народ? Како ћеш сутра изаћи на улицу? И ето те ту где си, сахрањујеш особу која ти је једино дала усрани живот (вероватно случајно) и слушаш лажно сажаљење неких тамо незнанаца.
Дан одмора и тишине за родитеље немирне деце.
- Стеване, колико сам ти пута рекла да не играш фудбал у кући?! Марина не цртај по зидовима! Где је Марко? Љубави, где је Марко нестао?!
- Нашао сам га напољу, у дворишту је закопавао сестрине лутке. Унео је блато опет у кућу.
- Полудећу од њих. Не сећам се када смо последњи пут одморили.
- Ја се сећам, Перина сахрана.
- А да. Био је то добар дан...
- Добар дан... Стеване излази напоље са том лоптом бре!
Jedino mesto i događaj gde se o nekome govori sve samo najbolje.
Dogadjaj na koji ljudi iz okolnih sela dolaze da popiju rakiju,redje zato sto poznaju pokojnika...
Prilika da se ogrebeš za cigaretu.
-Pogledaj nas, nas četvorica, ne možemo da skupimo za cigarete jeboteee ..
-Ček, ček.. Eno se tamo izjavljuju neka saučešća.. Ajde, pridjite, izljubite se sa kim treba, i sačekajte onoga što prolazi sa kutijama.
-Da obradujem pluća ...
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.