Događaji koji pored svoje osnovne namene služe za okupljanje rodbine. Sve grane jednog porodičnog stabla se skupe, kurđeli, prababe, tetke, strine, surdepače, onaj batica što je svima neki rod, a niko ne zna kako, braća i još mnogi drugi, i ondah tako zajedno se prisećaju starih dana. Padne po koja čokolada od 50 evra, po neko štipanje za obaze, po koji pijani teča, i na kraju cela ta skupina se raziđe i ne čuje se i ne vidi do sledećeg okupljanja gde se sve opet vrti u krug.
Rođak 1: Gde si rođo, grom te ubio, šta mi radiš, jesi živ?
Rođak 2: Evo ništa, svratio ovde na pola sata, dižem neki kredit, pa moram u banku.
Rođak 1: Fino, fino... E a je l' se sećaš kako se čika Pera napio na svadbi kod Mitrovića, pa jurio pevaljku kroz šatru?
Rođak 2: Joj, da, baš se ubio.
Obojica u glas: Hahahahahahahahah!
Rođak 3: Alo, tiše tamo malo, ne može pop da očita misu od vašeg kreveljenja, konjine matore!
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Otkad nisam dobio čokoladu, greota. +