
После новца и ФК Чукарички, највеће зло овог света. Од када је интернет, дошао у Србију, чини ми се да је то било 1996. године, стварао се јаз међу такозваним "интернет бајама" као што је то сликовито рекла Весна Пешић на својој самрти 1998. ( и даље је жива). Елем, да се вратимо на сајбер ратове. У Сербији, актуелан је рат између србских и албанских хакера. Можда би најбоље описао ту ситуацију, Доситеј Обрадовић "Востани Сербије, давно си заспала". Не, не дајем предлог за шпицу јутарњег програма, већ за нешто, с чиме ту песму не би сте повезали ни у случају да радикали дођу на власт. Ти стихови, у налету генијалности госпон. Обрадовића (не министра просвете) најбоље описују рат између српских хакера. Зашто доприосити крвопролићу на интернету. Не би ме чудило да се оснује веб "Хашки трибунал", у коме би Срби били главне мете. Закључио бих, на крају мог блога, да би једноставно хакере требало сматрати олињалим дупеглавцима, нешто слично као ктирори са вуке.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Ne lupetaj...
Таласна дужино, пичка ти материна.
U cemu je problem? Iskazao sam svoje misljenje. Ovo cista fantazija vidim da nemas pojma o tom sajber ratu...