Šaka

У свету све више и више преплављеном модерним и древним далекоисточним борилачким вештинама, бокс-клубовима и курсевима самоодбране, човек мора да се окрене традиционалним вредностима.

Преношена са чела на чело (који буздован бије шаком у колена?), Шака је древна вештина Херцеговаца практикована по мистичним аренама, у атмосфери дима и боровине, атмосфери природе и срче. Тетреби и мрче, горске немани од мин-минимум два метра вежбају над медведима довољно несрећним да набасају на њих у планини, да би, када ојачају довољно, могли да се одмере у арени локалне биртије.

Исто тако, да би се Шака развила до пуног потенцијала, тело младог Ерцова не сме да се често спушта на надморске висине мање од 1000 метара, да не би изгубио на тупоћи (оштрина му не треба).

Главни теоретски постулат Шаке је следећи: "Мали, ојачај ти колико можеш, па ти нећеш осетити мечку којој кољеш мечиће. А кад се издува, удри."