
У свету све више и више преплављеном модерним и древним далекоисточним борилачким вештинама, бокс-клубовима и курсевима самоодбране, човек мора да се окрене традиционалним вредностима.
Преношена са чела на чело (који буздован бије шаком у колена?), Шака је древна вештина Херцеговаца практикована по мистичним аренама, у атмосфери дима и боровине, атмосфери природе и срче. Тетреби и мрче, горске немани од мин-минимум два метра вежбају над медведима довољно несрећним да набасају на њих у планини, да би, када ојачају довољно, могли да се одмере у арени локалне биртије.
Исто тако, да би се Шака развила до пуног потенцијала, тело младог Ерцова не сме да се често спушта на надморске висине мање од 1000 метара, да не би изгубио на тупоћи (оштрина му не треба).
Главни теоретски постулат Шаке је следећи: "Мали, ојачај ти колико можеш, па ти нећеш осетити мечку којој кољеш мечиће. А кад се издува, удри."
Речи мудрог оца: "Сине, можеш ти њега да цепаш до миле воље, довољно је да његова медвеђа Шака једном падне, готово је."
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.