Prevaranti vešto zamaskirani tugaljivim izrazom lica. Ordiniraju po čekaonicama autobuskih stanica gde saleću žrtve tražeći im pare za kartu jer su izgubiili novčanik ( eventualno ih napala grupa penzionera iz geronto centra te ih pretukla i uzela im sve do poslednjeg dinara ). Što je najgore, neko se i sažali na "nesrećnu sudbinu" ovih prevaranata, pa im da lovu.
A: Izvini, imaš li 200 dinara da mi daš za kartu, izgubio sam novčanik, a nisam iz Beograda?
B: A je l? A odakle si?
A (malo zbunjen): Paaaa, iz Kruševca.
B: Aha, a kad ti kreće bus? Kuda ide?
A:(totalno zbunjen) Maa....sad za 5 minuta. Ide valjda Ibarskom magistralom preko Pirota. Daj, kume, leba ti.
B: (srednji prst)
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
+
pilsPlus.
-Брате, дај ми за кирију 50 динара, молим те.
-Са 50 динара ћеш да платиш кирију?
-Да брате, ај молим те!
-А што имаш подочњаке?
pilsPlus.
Ja obožavam i one što idu od vrata do vrata i po gradskom prevozu i traže pare za bolesnu sestru,komšinicu, pastorku... sve poturajući sliku dotične bolesne osobe, da ti se srce pocepa!
+
i samoreklama:
"Nemam za kartu" prosjaci