
Нешто страшно што се налази у зимници. У рангу је са бабарогом и џекиченом. Катастрашна супстанца за коју су бело, жуто и шарено мачији кашаљ. Приписују јој се случајеви несталих особа широм Холандије, кругови у житу, повод за Други Светски Рат, инквизиција па чак и епидемија свињског грипа.
Одлазим у кухињу видно сморен. У шифуњеру за хлеб стоји убуђали окрајак. Узимам.
У шпајзу никако да лоцирам флаширан парадајз. Тамо негде у углу, као кроз маглу, промаља се једна флаша. Дрпам флашу. Мућкам. Сипам у шољу. Једем буђави хлеб и пијем тај симпатични парадајз. У међувремену на тв-у неки филм. Играју Никол Кидман и још неки. То нема везе са овом причом.
Прилика која седи на столици је моја кева.
" Шта ти је то ? "
" Како шта, на шта ти личи ? Парадајз из флаше "
" Си га промућко ? "
" Јок, сам се промућко. "
" Си одлио са врха ? "
" Не ?! "
" Будало, ту има салицила, саће думреш и да добијеш стопедес тешких наследних болести, има да ти израсте трећа брадавица и да ти нос добије облик браве на улазним вратима! "
" Е баш ти хвала кево, право си срцуленце..."
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.