Po ponoći, u gluvome dobu,
kad se crne dela, a i ljudi,
Čmarko dade novi kup na probu,
I PVTova mi "pobednik ti budi".
Lasno mi je bilo prvog kruga,
Nema defke, a nema ni druga,
bez bitke se dalje ja provukoh,
ali tek tad videh kako pukoh.
Na Diskretnog nalećeh ja tudijer,
Na Diskrtnog, Direktorom zvanog,
Na Diskretnog, da, na odabranog,
Favorita svačijeg pa i mog.
U oku mi suza zaigrala,
Spazih njega dok je još daleko,
Pre ga vidoh no što čuh telala,
Znadoh nije niko, nego neko.
Dolamom mu reči poskakuju,
sablju nema, već on pero nosi,
pod njim grdan vranac pocupkuje,
Kupom ide, protivnike kosi.
Oko njega slova se skupila,
svako moli neka njeg baš piše,
A moja se pera otupila,
Vidim nema prolaska mi više.
Zato klekoh i poklonih glavu
I pozdravih junakovu slavu,
Čast će biti tvojim stihom mreti,
Čast će biti taj krst mi poneti.
Kosi dalje, košče sa asfalta.
I neka te dobra sreća prati,
Kosi dalje i zlata se hvati,
Nek ti sreću donesu ovi sitni sati.
