"Pod pločom" je u konačnom automatu "skući se domaćine" stanje između "pod vedrim nebom" i "pod krovom".
Dok žena sa stomakom u 6. mesecu ljulja jedno u naručju, drugo joj vrišti iz krevetca, čeka treće da se vrati iz radnje. U ćošku gori smederevac, bubnjara ili pauzderača, a na prozorima koji se magle od tone pelena hvata se rosa. Betonski pod i na njemu star etison donet od njenih i nov ćilim od njegovih. Jedan kauč i na njemu tri stara ćebeta pokrivaju rupe. VC u zelenim pločicama i roze kablica u kojem se na red subotom kupaju svih petoro.
Godinu dana su živeli ko podstanari i plaćali kiriju. Sad će od tih para da kupe blokove i ima kuća da poleti. Svako da dobije svoju sobu, za dve godine dok najmlađa krene u prvi razred. Nije bilo lako, ali ko još uspe prve godine na golom placu da iskopa temenje i izlije suteren. I udari prvu ploču. Uvede struju i vodu.
Udariće krov za 2 godine. Napraviće pored te prostorije garažu i radionicu u suterenu. Prostorija će dobiti i pločice i brodski pod. I slike po zidovima. I kacu za kupus i policu za tegle. Tu će joj muž zguza, na stojećki napraviti peto i konačno dete, kada budu pretakali kupus u maj. Tu će silaziti da plaču. Tu će silaziti da broje pare. Tu će im njihova deca spustiti krevet da mogu da umru. A i tu je bolje, nego pod vedrim nebom. Samo neka je da je pod pločom. I da ploča nije mermerna.
