Samo neka je pod pločom

"Под плочом" је у коначном аутомату "скући се домаћине" стање између "под ведрим небом" и "под кровом".
Док жена са стомаком у 6. месецу љуља једно у наручју, друго јој вришти из креветца, чека треће да се врати из радње. У ћошку гори смедеревац, бубњара или пауздерача, а на прозорима који се магле од тоне пелена хвата се роса. Бетонски под и на њему стар етисон донет од њених и нов ћилим од његових. Један кауч и на њему три стара ћебета покривају рупе. ВЦ у зеленим плочицама и розе каблица у којем се на ред суботом купају свих петоро.
Годину дана су живели ко подстанари и плаћали кирију. Сад ће од тих пара да купе блокове и има кућа да полети. Свако да добије своју собу, за две године док најмлађа крене у први разред. Није било лако, али ко још успе прве године на голом плацу да ископа темење и излије сутерен. И удари прву плочу. Уведе струју и воду.
Удариће кров за 2 године. Направиће поред те просторије гаражу и радионицу у сутерену. Просторија ће добити и плочице и бродски под. И слике по зидовима. И кацу за купус и полицу за тегле. Ту ће јој муж згуза, на стојећки направити пето и коначно дете, када буду претакали купус у мај. Ту ће силазити да плачу. Ту ће силазити да броје паре. Ту ће им њихова деца спустити кревет да могу да умру. А и ту је боље, него под ведрим небом. Само нека је да је под плочом. И да плоча није мермерна.