
Једна од честих реченица коју користимо приликом расправе са родитељима. Има за циљ да их уверимо да смо трвдоглави као мазге и да ће забраном нечега код нас само изазвати ефекат супротан од жељеног. Може се користити у овом, општем облику, али и са различитим наставцима (Немој да ми браниш да излазим, да доводим ортаке кући, да седим за компом и сл.).
Син: Ћале, оваааааај, добио сам абера из мате.
Отац: Па мајмуне један докле више?!?!
Син: Али сви су добили лоше оцене!
Отац: Ма пусти ме ти других, хоће други сутра да ти заврши факултет, запосли се и одгаја децу, а?!?! Па зашто ја плаћам часове мајку ти јебем размажену, од сутра нема ни компјутера ни излазака ни посета, има да седиш и да научиш то, је л јасно?!?
Син: Е ћале, само немој да ми браниш бре! Знаш како то увек испадне?
Отац: Е па сад ће другачије да испадне, има да ми седиш на тој столици и да учиш док не научиш и ауторе и посвету књиге, пичка ти материна!!!! Мрш у собу!!!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Добра +
Poznato, samo ja kad sam bila u školi meni su branili da se igram napolju. +