Ljudi koji ama baš ništa ne rade sem što kritikuju. Ali to što rade, da jebe majku, doveli su do savršenstva. Spremni da spremniji ne mogu biti, ne kažu ni dobar dan a da prethodno ne izuste neku mudrost kojom će obasuti nekog ili nešto. Teško je reći postoji li išta što nije predmet izučavanja ovih generala posle bitki. Da je po njihovom, pomenuti predstavnici živčanih, mrzovoljnih, naboranih, najtvrdoglavijih čela i neretko mizantropi bi, pošto su naravno najpametniji, izveli nešto što sam Bog nije u stanju. Jedino što od tolike priče i kokodakanja, nemaju kad da bilo šta urade. Inače uradili bi oni, bi sto posto!
Naleteli jadnik: Zdravo komšija, nek' nam je srećna Novakova pobeda! Jeste videli šta znači rad i posveta, i to u kakvim uslovima. Samo neka ga Bog čuva!
SO: A koji Novak, šta se zamlaćujete?! Pa ja da mesec dana dovatim onaj reket, sve bih ih nagrdio. A on mrcina, sto godina igra, osvoji turnir, na sreću naniza tih pobeda i kao neki mi on tu prvak. Ajde bre!NJ: Čudi me da se Mladić predao.
SO: A šta te čudi, sve je to mućka. Da sam bio na njegovom mestu, otišao bih u neku šumu, razvalio se metkom k'o gospodin pa nek' me traže hiljadu godina!
NJ: A bi ti, ako bi iko, to bi ti.
SO: Misliš da ne bih?! Ne znaš ti, da sam hteo, mogao sam da budem general k'o Napoleon a ne nekog tamo prčkavog bataljončića.
