Prilično zajebana stvar. Svi hoće da je imaju, a oni koji su je iskusili nisu sigurni koliko dobra donosi.
Svako ko čuje da živiš sam, gleda te sa nekom dozom divljenja, možda i malo ljubomore. U nekim trenucima ti zavide što nemaš kome da polažeš račune, ostaješ budan do kasno, ustaješ kad ti je volja, ne brineš kada ćeš se vratiti iz grada i u kom stanju, da li će te keva zateći kako peglaš, ili će te ćale čuti kako dolaziš mrtav pijan i isprepadati vikanjem. Uvek preko telefona može da se odglumi neko koliko toliko pristojno stanje. Učiš kad želiš i ne moraš da bespotrebno blejiš nad knjigom samo da bi umirio ukućane.
Slušaće te kako govoriš o tome, i svako od njih će poželeti da se nađe na tvom mestu...
A ti ćeš njima zavideti na serviranom toplom doručku (pravom doručku, sa sve salatom i sirom), na buđenju u sopstvenom krevetu, u sobi sa posterima koji stoje na istom mestu već godinama, opranom i ispeglanom vešu koji miriše na Lenor/Ornel (šta je već tih dana bilo aktuelno na TV-u, pa keva kupila da isproba), na tome što će te bar neko upozoriti da se obučeš dobro "jer se napolju sprema nevreme" (zadnjih šes' puta si se smrz'o kao pizda), i što makar onda kada im nije ni do čega, imaju nekog sa kime mogu da se isvađaju, nekoga kome mogu da zalupe vrata, a da ih taj neko ne pojuri sa papučom u ruci (kao tvoj sveže probuđeni cimer).
Kad možeš da pauziraš pornić i ostaviš ga uključenog dok radiš nešto drugo, jer znaš da niko ne sme da ti dira komp.
Nemoguća misija same Srbije i njenih mladih. Podrazumeva sticanje svog krova nad glavom iz sopstvenih izvora i sopstvene prihode. Ono čemu stremimo svi koji smo se odlučili na fakultete i više škole, dok nam u praksi isti oni pomažu da što bolje uvidimo da je samostalnost samo jedan u nizu snova, koji se običnim smrtnicima ne ostvaruje nikako a često ni tako.
život u jBG, dvoiposoban stan, brat, sestra, otac i majka u njemu
Ono što misliš da si stekao kada prvi put sam sebi ispržiš omlet.
- E taaakooc... Mmm, lepo je, još da naučim da uključim veš mašinu i razvodim se.
Znaš kako i šta, nema potrebe da ti drugi pomažu, izbaciš sve iz sebe, i uvek na tačno mesto, nigde ne grešiš. Unapred znaš kada će se desiti, i više te ništa ne iznenađuje. Pre nego što izađeš u grad, spremiš dasku za peglanje, očistiš je, jer je tu tvoja guzica provela hiljade sati. Trenutak kada povraćaš, a niko ti ne drži glavu. Tada si svoj čovek!
