
Прилично зајебана ствар. Сви хоће да је имају, а они који су је искусили нису сигурни колико добра доноси.
Свако ко чује да живиш сам, гледа те са неком дозом дивљења, можда и мало љубоморе. У неким тренуцима ти завиде што немаш коме да полажеш рачуне, остајеш будан до касно, устајеш кад ти је воља, не бринеш када ћеш се вратити из града и у ком стању, да ли ће те кева затећи како пеглаш, или ће те ћале чути како долазиш мртав пијан и испрепадати викањем. Увек преко телефона може да се одглуми неко колико толико пристојно стање. Учиш кад желиш и не мораш да беспотребно блејиш над књигом само да би умирио укућане.
Слушаће те како говориш о томе, и свако од њих ће пожелети да се нађе на твом месту...
А ти ћеш њима завидети на сервираном топлом доручку (правом доручку, са све салатом и сиром), на буђењу у сопственом кревету, у соби са постерима који стоје на истом месту већ годинама, опраном и испегланом вешу који мирише на Ленор/Орнел (шта је већ тих дана било актуелно на ТВ-у, па кева купила да испроба), на томе што ће те бар неко упозорити да се обучеш добро "јер се напољу спрема невреме" (задњих шес' пута си се смрз'о као пизда), и што макар онда када им није ни до чега, имају неког са киме могу да се исвађају, некога коме могу да залупе врата, а да их тај неко не појури са папучом у руци (као твој свеже пробуђени цимер).
Kad možeš da pauziraš pornić i ostaviš ga uključenog dok radiš nešto drugo, jer znaš da niko ne sme da ti dira komp.
Nemoguća misija same Srbije i njenih mladih. Podrazumeva sticanje svog krova nad glavom iz sopstvenih izvora i sopstvene prihode. Ono čemu stremimo svi koji smo se odlučili na fakultete i više škole, dok nam u praksi isti oni pomažu da što bolje uvidimo da je samostalnost samo jedan u nizu snova, koji se običnim smrtnicima ne ostvaruje nikako a često ni tako.
život u jBG, dvoiposoban stan, brat, sestra, otac i majka u njemu
Ono što misliš da si stekao kada prvi put sam sebi ispržiš omlet.
- E taaakooc... Mmm, lepo je, još da naučim da uključim veš mašinu i razvodim se.
Знаш како и шта, нема потребе да ти други помажу, избациш све из себе, и увек на тачно место, нигде не грешиш. Унапред знаш када ће се десити, и више те ништа не изненађује. Пре него што изађеш у град, спремиш даску за пеглање, очистиш је, јер је ту твоја гузица провела хиљаде сати. Тренутак када повраћаш, а нико ти не држи главу. Тада си свој човек!
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.