Знаш како и шта, нема потребе да ти други помажу, избациш све из себе, и увек на тачно место, нигде не грешиш. Унапред знаш када ће се десити, и више те ништа не изненађује. Пре него што изађеш у град, спремиш даску за пеглање, очистиш је, јер је ту твоја гузица провела хиљаде сати. Тренутак када повраћаш, а нико ти не држи главу. Тада си свој човек!
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.