Скуп категорички уређених размишљања о себи и својим могућностима; спознаја својих унутрашњих особина и емоција ради успостављања коначног поретка у својим мислима и срцу.
Јебига, није лако бити свјестан сам себе. Некако, кроз живот научиш да размишљаш о другима, да им налазиш мане и врлине, да им замјераш или им се дивиш, а да не гледаш себе. Превише смо себи дубоки и мистични да би морали да размишљамо и о себи. Не поред ових свих невоља које нас свакодневно засипају као пахуље децембарског снијега. Тако, једног тренутка дођеш у ситуацију да се ти се читав живот сведе на ход на танкој жици, са које сваког тренутка можеш да се склупчаш у бездан; да окончаш без икаквог смисла и разлога. И без икаквог противљења.
Е прије него што се то деси треба наћи себе. Не онако како то говоре лоши психолошки приручници, књиге са сјајним корицама или досадне ТВ емисије, него онако истински. Да постанеш миран са самим собом, поносан на сваки свој поступак и да истински заволиш себе.
Спознати себе значи да у потпуности одредити своје лимите, и бити срећан због тога. Не лагати себе да можеш доста далеко, не трудити се дохватити немогуће.
Имати мишљење о свему а да о мало чему имаш појма је лоше. Једноставно, људи то не воле. Мислити да си најбољи фудбалер у друштву ако једва знаш да шутнеш лопту. Возити мецедеса и сматрати се бољим од свих оних који једва скупе за офуцани Голф 2. Свирати Црног лептира и одмах желити да склапаш локални бенд. Прочитати Злочин и казну и желити написати роман. Слушати Блок аут и тиме се осјећати већим и паметнијим од свих који слушају остало. Јебига, не иде. Једноставно, тражити ствари у којима си добар да би на тренутак задовољио своју потребу за самопоштовањем и осјећајем вриједности. Пад је неминован и врло болан.
Не дозволити другима да те спутају. Имати довољно поштовања за друге, неупоредиво више за себе. Проговорити онда када осјетиш да је пријеко неопходно, али проговорити гласно. Да свима зазуји у ушима. Фурати оно што искрено волиш и не бринути за туђа мишљења. Наћи праве особе крај себе које ће ти помоћи да се осјетиш јаким , сигурним, вољеним. Ни у једном тренутку се не осјетити немоћно, извући из себе најскривеније атоме снаге и борити се. Отарасити се ситних комплекса, болесне сујете и мањка самопоштовања. Е то је умјетност...
Тог дана ми све бијаше јако весело. Ствари које до јуче нисам ни примјећивао, или сам их мрзио сада ми се чине јако лијепим. Јеботе, зар сам живио до сада?
Само се смијешкам. Превише људи је око мене. Не смета ми. Поставио сам себе високо изнад њих. Не у свачему, већ само у најбитнијој ствари - у животу. И не морам више да их мрзим, да им завидим, да се трудим да их спутавам на сваком кораку. Не видим их више као сталну пријетњу мом самољубљу. Једноставно, на пиједасталу који сам сам саградио, не могу ме дохватити...
Дишем. Нисам знао да овако мирише ваздух у прољеће...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Počasni +!
Poplavo, ja oduševljen. +
Можда неки зарез или нешто тако, нисам ово баш најбоље разумио.
Искрен према себи-бесмртан заувијек.
+
Bravo. Uzivanje je citati tvoja mala remek dela, steta samo sto slabo ovena imas.