Група средовечних "младића" бивши (ђака) првака СТШ, на паузи за доручак окупљена око ватре у лименом бурету олимпијског градилишта у Сочију.
Перо : - Окле велиш дас' ти, земљак?
Ђуро : - Испрека. Грачац, Лика роле! А, избјега сам на Косово у Ђаков'цу, па посље ...
Перо : - Јеси зна' Ниџу Исаковог? Има' је кућу о'ма поред цркве?
Ђуро : - У коју је школу иша' ? Мислим која је генерација?
Перо : - Твоја, шампионска. Био је првак некол'ко пута, видио да је најбољи, па је окачио књигу о клин и приватио мистрије и фангле....
Ђуро : - А могуће да се знамо. Са мном су ишли Стево, Дуле, Маре, Драги, Миодраг, Илија .....
Перо : - И тренер вам био Љупко Петровић, а ? Не баљезгај, боље окрећи ту кобас'цу загорити....
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.