Практикују га родитељи како би их деца што лакше поднела. Наравно, практикују га та иста деца касније, кад одрасту па морају да се ''исповеде'' родитељима за нека своја (не)дела.
-Е, ћале, дај коју кинту да наточим чорбе у ''југа''...
-Ево ти петсто, нем' више! А и ово гориво поскупело...
-Ма нема везе...и онако немамо више у шта да точимо...
-Шта лупаш? Како немамо?
-Па што би точио гориво у слупани ауто?
-Какав, бре, слупани ауто?
-Па, наш југо, бре! Ено му га предњи део доле на паркингу, а сутра ће дошлепати остатак...
-Паааа мајку ти бре јебем! Пола сата ми причаш о гориву, и онда кажеш да си слуп'о кола! Сти нормалан?
-Па, ти си мени реко да је деда умро док си ме учио да возим бајс... још увек имам модрице кад сам сурв'о у Мораву тад.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
харшић +
Odlicna, moj tip saopstavanja. :)