Dođeš do šupe u kojoj se drže burad sa kominom, i dok prolaziš kraj istih čuješ neke tihe zvukove. U početku ti bude nejasno o čemu se radi, pa prolaziš po celoj šupi dok ne shvatiš da zvuk dopire iz bureta. Malo podigneš poklopac koji se nalazi na jednom od njih kako bi bolje oslušnuo i čuo ono o čemu su ti pričali stariji ranije i u šta nisi verovao. Šapat rakije...
Tada brzo otrčiš do tate i dede, i kažeš im o čemu se radi, da bi se oni međusobno pogledali onim pogledima starih bećara. Tada ti tata kaže da pripremiš drva i šepurika, da dođeš kasnije da donesete kazan iz šupe i da kažeš mami da ti piše opravdanje za sutrašnji dan, jer ćete ostati do duboko u noć.
Vreme je došlo da se peče rakija.
-Tata, a šta šapuće rakija ?
-E to ćemo sine saznati tek kada je probamo.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Dopalo mi se ovo, lepo je napisano. Nego, zar se ne čeka da šapat prestane, pa se onda peče?