Dođeš do šupe u kojoj se drže burad sa kominom, i dok prolaziš kraj istih čuješ neke tihe zvukove. U početku ti bude nejasno o čemu se radi, pa prolaziš po celoj šupi dok ne shvatiš da zvuk dopire iz bureta. Malo podigneš poklopac koji se nalazi na jednom od njih kako bi bolje oslušnuo i čuo ono o čemu su ti pričali stariji ranije i u šta nisi verovao. Šapat rakije...
Tada brzo otrčiš do tate i dede, i kažeš im o čemu se radi, da bi se oni međusobno pogledali onim pogledima starih bećara. Tada ti tata kaže da pripremiš drva i šepurika, da dođeš kasnije da donesete kazan iz šupe i da kažeš mami da ti piše opravdanje za sutrašnji dan, jer ćete ostati do duboko u noć.
Vreme je došlo da se peče rakija.
-Tata, a šta šapuće rakija ?
-E to ćemo sine saznati tek kada je probamo.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Dopalo mi se ovo, lepo je napisano. Nego, zar se ne čeka da šapat prestane, pa se onda peče?