"to je jedan nepovratno izgubljen osećaj,kojeg ću se sa setom,i iskrom u oku sećati dok budem ziv,ili potentan",tako nekako zvuci konstatacija na pricu o prvom poljupcu,ali onom pravom,sa usnama o usne,plus landarajući jezik.Muzičari,filmadzije,ugostitelji,svi igraju na kartu neprolaznosti prvog žvalavljenja,i ljudi nasedaju na to.Činjenica je da tri četvrtine ljudi ima traume,ili se pak radije trudi da zaboravi gorepomenuti dogadjaj.U stvarnosti,prve asocijacije na prvi poljubac su,mučnina sa elementima trovanja,fraktura nosa,ukus crnog luka,kvarni zubi i dve litre nikšićkog,i ponekad flesbekovi,sa slikama vas u kanalu pored prodavnica,i nasmejane kasirke koju zavede vasa maloletnička alkoholisanost.
secam se prvog poljupca,samo on je bio jadaan..secam se prvog poljupca,samo tada sam drhtaoo
