Kao ''dugogodišnji član'' Mašinskog fakulteta, ovdašnjeg beogradskog (u jebem ti kako je ovo lepo rečeno), primetio sam puno perverzije, u mašinskoj literaturi, tj. primetio sam mnoge termine koji, poprilično zagorele i napaljene studente (nebitno da li su ili nisu u nekoj vezi, ''šemi'', šta god) sa dotičnog, ''ozloglašneog'' fakulteta, asociraju neodoljivo na seks.
Prvi termin koji ću da spomenem, označava rupu u zupčaniku kroz koje se postavlja, tj. u koje ulazi vratilo,a zove se vrlo lepo: glavčina. Mislim da je dovoljno jasno za početak.
U predmetu ''Mašinski materijali'' postoji lekcija koja se bavi ispitivanjem pukotina koje se javljaju kod materijala koji se koriste u mašinstvu. Jedna od metoda za ispitivanje se zove: metoda ispitivanja penetrantima. Perverzno,zar ne? A gde su penetranti, tu su i lubrikanti (sredstva za podmazivanje). Potom u ''Mašinskim elementima'' i ''Osnovama mašinskih konstrukcija'', kao i u ''Konstruisanju mašina'' se uči o preklopima i zazorima. Prosto rečeno, kad se proverava preklop (čvrsto naleganje), proverava se način kako da se vratilo koje ima prečnik npr. 30 mm, ''ugura'' u glavčinu zupčanika koji ima prečnik npr.25 mm. Zazor (labavo naleganje) je suprotno od preklopa. Kad su prečnici isti u pitanju je neizvesno naleganje. U ''Tehnologiji mašinogradnje'' uči se o struganju, brušenju, zabušivanju, bušenju, rendisanju, glodanju,itd. Za struganje se koriste strugovi, za glodanje glodalice, itd.
Postoji i univerzalna mašina koja sve te opracije obavlja odjednom i zove se obradni centar. U već spomenutim ''Mašinskim materijalima'' se uči i o žarenju, kaljenju i ostalim termičkim obradama materijala. Sad kad sam vas ''upoznao'' sa delom nastave na mom fakultetu da krenem u opis seksa koristeći što više ''mašinsku'' terminologiju.
Kad se devojka, tj. materijal, vidi, ona se odmah spazi, tj. vrši se skeniranje. Poželjno je i uraditi nacrt datog ''objekta'', ali ne u A4 ili A5, već u JPEG ili nekom sličnom formatu. Zatim se devojka, tj. polufabrikat, koji se nalazi na datoj temperaturi, dovodi na sobnu temperaturu, tj. temperaturu prostorije gde će se vršiti razne mašinske obrade. Na sobnoj temperaturi počinju da se rade termičke obrade (žarenje, kaljenje,itd.), tj. šetanje (proces koji utiče na dovođenje polufabrikata na sobnu temperaturu), davanje poklona, komplimenata, ljubljenje, maženje, pa onda skidanje, tj. kompletna predigra da bi se devojka spremila za obavljanje posla na radnoj temperaturi.
Potom se proveravaju ''šupljina'' (''šupljine'') već spomenutim penetrantima, tj. u ovom slučaju prstima, u nekim slučajevima i jezikom, ređe nekim drugim ''pomagalima''. Istovremeno tom metodom se određuje i da li će biti čvrstog (preklop) ili labavog naleganja (zazor). Istom metodom se vrši izazivanje sampodmazivanja materijala u toku mašinske obrade. Zatim se na već pripremljemljeno mesto obrade postavlja obradni centar, naravno, ''podešen'' na punu snagu i pravu veličinu. Podešavanje obradnog centra počinje tokom termičke obrade (vidi gore šta to znači!), a vrlo često do toga dolazi i tokom skeniranja. U podešavanju istog često učestvuje i sam materijal za obradu, manuelno, koristeći često i metodu oralnog (dubinskog) ispitivanja. Potom počinje mašinska obrada.
Posle zabušivanja, bušenja, glodanja, itd., samim tim dolazi i do struganja i rendisanja eventualnih masnih naslaga. Na kraju obradni centar vrši ''lubrikaciju'' (ejakulaciju), tj. podmazivanje materijala koji se obradjuje u cilju ''hladjenja'' samog obradnog centra, kao i podmazivanja datog obradjenog materijala u cilju smanjenja trenja. Ovo poslednje podmazivanje i nije baš poželjno, jer se u roku od oko 9 meseci mogu pojaviti i ''nus proizvodi'' ove mašinske obrade, ali za to se mogu koristiti, elastični zaptivači, tj. kondomi, koji se stavljaju na obradni centar i koji sami poseduju komponente koje smanjuju trenje datog materijala.
Na kraju dobijate obrađen materijal, koji je (gotovo) uvek spreman za novu obradu, odnosno, pruža mogućnost, eventualne ''dorade''.
