Neko bi to nazvao zeljom za pripadnoscu, ali ja ipak sve vise uocavam sektualni nagon ljudi, dakle potrebu da se bude clan sekte. Po pravilu, clanovi sekte se uvek osecaju ugrozenima i progonjenima, iako nikome ne pise na celu da je clan sekte, niti ima bilo kakvo drugo obelezje, pa samim tim dok ne kazes o sebi kojoj sekti pripadas, nikog ne boli ona stvar za tebe. Ne boli ih ni pre, ali ti volis da sam sebi das na znacaju.
Elem, kad se kaze "sekta" pomisli se mahom na verske sekte, ali kako to da niko nije obratio paznju i na mnogobrojne ateisticke sekte. Mnogi ateisti se, takodje, nekim cudom, udruze i krenu da vrbuju vernike, samo sto ne pocnu da lupaju na vrata i dele svoj ateisticki materijal, uvereni su da vernici moraju da veruju da ne bi ovog momenta ubili coveka na sred ulice; a uvereni su i da su, posto su toliko iznad, strasno ugrozeni i neprihvaceni u ovom surovom svetu.
Sekte se, takodje, formiraju i na Vukajliji. Sve imaju svoju misiju i sve su progonjene. Jedni se klanjaju Slengu, jedni se klanjaju Humoru, jedni Romanima u tri toma, medjusobno se napadaju, banjavaju i odbanjavaju, vode zestoku borbu za pravdu i resavaju pitanja od goruce vaznosti. Ali sto je najvaznije- ugrozeni su! Ugrozeni su, jer su daleko ispred te glupe filosofije obicnog smrtnika...
Treba samo zameniti jedno slovo i sve bi bilo daleko lepse...
