Poseban tip ljudi koji žive i rade na selu, neobrazovani, slušaju grand, ne izražavaju se lepo, to jest gadjaju se sa padeži i kao takvi uvek meta podsmeha kvazi-intelktualca i šatro urabanih snobova iz grada, koji po nekom čudnom paradoksalnom nizu "slučajnosti" uvek upravo žive na grbači takvih ljudi.
Pošto većina tih elitnih urabanista radi u nekoj propaloj firmi, i većina radi na poslovima gde po ceo božji dan piju kafu ili spavaju, zarada je naravno uvek minimalna, pa da bi uopšte sastavili kraj sa krajem to jest preživeli i ne pocrkali od gladi, uvek skoknu kod svog rodjaka fuj, bljak, glupog, seljaka da uzmu sirak, mleko i turšiju! (Hrani psa da te ujede!)
Možda baka voli Stojine pesme i Seka joj carica, al joj sirak nije gorak.
I za kraj hteo bih pozdraviti sve one koji ne podnose seljake sa jednim lepim, velikim:
MUNEM!
dobro je +