
Сељачка лепота је врста лепоте на коју су се палиле наше бабе и деде. Обично би баба извадила неку излизану црно-белу слику и рекла: "Живадин (тамо неки локалац из села) је био много леп човек." Ви би сте погледали слику и приметили да лепи Живадин има једно уво клемпавије од другог, пет предњих зуба и мало накрива уста. Онда би сте бацили поглед на последње издање часописа "Лепота и здравље" и видели Бреда Пита са потпуно супротним характеристикама. Исто важи и за дедине приче о до јаја рибама. Данас се на сељачку лепоту углавном пале сељанчице и сељаци. То је лепота у стилу: румени образи, крезуби осмех с жути зуби, прогенија, хипергенија, клемпаве уши, али оно што је најважније - добар домаћин/домаћица.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.