
Реченица којом се даје до знања одређеној особи да све ципеле, фирмирана одећа, бесна кола, ланци од злата око врата, и животињско царство испред улазне капије, не могу да промене то одакле је, јер ће га нокат на малом прсту десне шаке и чачкање носа за ручком одати попут полиграфа и највећег цинкароша заједно...
X:"Уфф, куме, жена ти је права домаћица! Клопа је била врхунска кумо, свака част, руке ти се позлатите!"
Y:"Ја ја, то и ја кажем стално! Чек, чек... Па добро бре жено, што прдиш пред кумовима, срамота! Ххахахахах!"
X:"Ххахахахаха! Јеси стока..."
Z:"Ма не, не може... Сељак остаје сељак без обзира на пређену километражу. Ти бре треба да се вратиш у Црнчу и да чуваш овце на Мачковом камену! Ма какви, и оне су господа за тебе! Сељачино!"
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Бетон.