Rečenica kojom se daje do znanja određenoj osobi da sve cipele, firmirana odeća, besna kola, lanci od zlata oko vrata, i životinjsko carstvo ispred ulazne kapije, ne mogu da promene to odakle je, jer će ga nokat na malom prstu desne šake i čačkanje nosa za ručkom odati poput poligrafa i najvećeg cinkaroša zajedno...
X:"Uff, kume, žena ti je prava domaćica! Klopa je bila vrhunska kumo, svaka čast, ruke ti se pozlatite!"
Y:"Ja ja, to i ja kažem stalno! Ček, ček... Pa dobro bre ženo, što prdiš pred kumovima, sramota! Hhahahahah!"
X:"Hhahahahaha! Jesi stoka..."
Z:"Ma ne, ne može... Seljak ostaje seljak bez obzira na pređenu kilometražu. Ti bre treba da se vratiš u Crnču i da čuvaš ovce na Mačkovom kamenu! Ma kakvi, i one su gospoda za tebe! Seljačino!"
