
Човек који се често сели. Подстанар у Србији. Грешна душа без своје куће и окућнице, без свог домаћег прага и огњишта (јебо те, ко још има огњиште у солитеру на 21. спрату?!). Целог живота се само сељака, тамо-вамо, као већина Срба. Баш кад пусти мало корења, скући се, дође неки Турчин, Угарин, Немац или неки њихов мизерни роб и слуга да га сели и премешта.
1. Древно српско село, у близини Београда. Добило име по миру - Мирјево. Брачни пар, 1 дете. Газда долази:
- Милораде, разумем ја тебе, жена, дете, мала плата, али брате, поскупела струја, вода, лебац, а и ја имам уста која треба да храним. Морам да дигнем кирију.
- За колико?
- За 30 евра.
- Јел храниш крокодилска уста?! Стојанаааааааа! Дижи дете, Србин зулума трпети не може! Селимо се!
- Опет? - виче жена - Па, само што смо дошли.
- Нека. Овај Турчин овде оће да нас одере. На крају ће тражити и да те јебе.
Газда се смешка, па одговара: - Ако хоћеш, можемо и тако да се договоримо...
- Јесам ли ти рек`о жено?! Идемо стопама Чарнојевића! СЕОБЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕ!
2. Сељачина - господар међу сељацима. Особа која када се сели има обележене кутије са бројевима и ознакама, ствари преноси рукавицама, има свог превозника, попуст на позив и никада се не задржава на једном месту дуже од пар месеци.
3. Алекса Шантић у једној песми описује сељобера:
И нико неће чути јад ни вапај —
Нити ће ганути бол пјану господу...
Сељаче, гољо, ти си прах на поду,
Тегли и вуци, и у јарму скапај!
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.
Ne slažem se, al' dadoh + i pokajah se zbog blaćenja Mirijeva mi mog.
U tom plemenitom Mirijevu se okončao moj podstanarski staž.
U vezi poslednjeg primera...desilo se da smo, muž i ja, prevezli jednu ženu (tada smo je videli prvi i jedini put) koja je zamolila prolaznika da joj pomogne da utovari bojler u tramvaj. Taj je odbio da joj pomogne, a ona se zabrinula kako će do Vrčina kad joj niko ne pomaže ni do železničke stanice. Mi je potovarimo jer smo taman krenuli u tom pravcu. Pitam je posle, tokom vožnje, kako je mislila da prebaci sama toliki bojler. Ta rečenica i sve što je upakovano uz nju mi se urezala:
"Moja gospoja, sirotinja navikla da se muči. Muž će me čekati na stanici u Vrčinu !!!!."
I
Šantić.... Samo zbog njega zvezda.