Čovek koji se često seli. Podstanar u Srbiji. Grešna duša bez svoje kuće i okućnice, bez svog domaćeg praga i ognjišta (jebo te, ko još ima ognjište u soliteru na 21. spratu?!). Celog života se samo seljaka, tamo-vamo, kao većina Srba. Baš kad pusti malo korenja, skući se, dođe neki Turčin, Ugarin, Nemac ili neki njihov mizerni rob i sluga da ga seli i premešta.
1. Drevno srpsko selo, u blizini Beograda. Dobilo ime po miru - Mirjevo. Bračni par, 1 dete. Gazda dolazi:
- Milorade, razumem ja tebe, žena, dete, mala plata, ali brate, poskupela struja, voda, lebac, a i ja imam usta koja treba da hranim. Moram da dignem kiriju.
- Za koliko?
- Za 30 evra.
- Jel hraniš krokodilska usta?! Stojanaaaaaaaa! Diži dete, Srbin zuluma trpeti ne može! Selimo se!
- Opet? - viče žena - Pa, samo što smo došli.
- Neka. Ovaj Turčin ovde oće da nas odere. Na kraju će tražiti i da te jebe.
Gazda se smeška, pa odgovara: - Ako hoćeš, možemo i tako da se dogovorimo...
- Jesam li ti rek`o ženo?! Idemo stopama Čarnojevića! SEOBEEEEEEEEEE!2. Seljačina - gospodar među seljacima. Osoba koja kada se seli ima obeležene kutije sa brojevima i oznakama, stvari prenosi rukavicama, ima svog prevoznika, popust na poziv i nikada se ne zadržava na jednom mestu duže od par meseci.
3. Aleksa Šantić u jednoj pesmi opisuje seljobera:
I niko neće čuti jad ni vapaj —
Niti će ganuti bol pjanu gospodu...
Seljače, goljo, ti si prah na podu,
Tegli i vuci, i u jarmu skapaj!
Ne slažem se, al' dadoh + i pokajah se zbog blaćenja Mirijeva mi mog.
U tom plemenitom Mirijevu se okončao moj podstanarski staž.
U vezi poslednjeg primera...desilo se da smo, muž i ja, prevezli jednu ženu (tada smo je videli prvi i jedini put) koja je zamolila prolaznika da joj pomogne da utovari bojler u tramvaj. Taj je odbio da joj pomogne, a ona se zabrinula kako će do Vrčina kad joj niko ne pomaže ni do železničke stanice. Mi je potovarimo jer smo taman krenuli u tom pravcu. Pitam je posle, tokom vožnje, kako je mislila da prebaci sama toliki bojler. Ta rečenica i sve što je upakovano uz nju mi se urezala:
"Moja gospoja, sirotinja navikla da se muči. Muž će me čekati na stanici u Vrčinu !!!!."
I