Читав низ крајње комичних мера које су сељацима служиле за разбибригу, а биле страх и трепет за сваког НАТО агресора због којих Амери нису смели да нападну копнено, јер би их мој ујка одма' карабином ''ВРАУ'' по сред чела, мајке им га клониране.
И, кренемо ти ми у шуму, педес' човека, минимум, да насечемо дрва за рампе и бедеме. Kад кренуше да млате секирама по државној шуми, да те Бог сачува. Раде Крака запенио испод неког глога, каже- ''Кад се натакне 'мериканац на трн, па кад то загноји, има д'умре до Ђурђевдана''. Деда Војкан млати по једном грабу, а очи му на дршке изашле, па крваве као у Краљевића Марка и са муком прича: ''грабовина је жилава па ће таква рампа да задржи непријатељске тенкове док наша армија спрема офанзиву''. И само што је чича стигао до коре, почело је да га гуши, па смо морали да га носимо до куће.
Довучемо некако мотке и деда Војчу, намонтирамо рампе на свим улазима у село, наточимо ракију у балонче, блокче у руке и легитимишеш сваког ко улази у село. Јебига, можда су дошли да нам спале штале, да поставе локаторе или да нам прцају жене, ехехе. И тако једне ноћи, док смо штитили нашу отаџбину, мртвошемо се од ракије, те Новица и Јаблан онакви анестезирани кренуше да виде, да нам неко није сипао бојни отров у сеоски водоводни резервоар, да нас трује. У међувремену су се изгубили и отишли чак до Црне Баре где их је изујед'о шарпланинац, а вратила их је милиција после недељу дана кад их је човек наш'о у подруму како краду ракију и поливају кереће уједе. Није лако било.
Сваког дана, од леденог марта, до врелог јуна- знало се; чувамо отаџбину грабовим моткама, ракијом и ловачким пушкама од непријатеља коме смо видели само спаљене трагове.
Заврши се рат, кажу изгубили смо, а говна нас нису ни напала како доликује, Ратко Лопов, председник месне заједнице, покупи оне рампе и целе зиме се тим моткама грејао, а деда Војча, чувени сеоски газда, умре од муке јер није могао да поднесе то што је, као да је слуга, Ратку, слинавом преваранту, спремао дрва за огрев.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
+i* Nisam se odavno ovako nasmejao! :)))
Hvala... :) I zamolio bih moderatore da ne brišu ovo, nije mi bitan skor, samo želim da imam ovu priču međ' definicijama jer je dobrim delom istinita i meni draga!
Carski!!!
Što da brišu? Skor je dobar, a defka je cirkus živi... Treba ljudi da se malo smeju na svu ovu muku
Ма, беше лош скор на почетку... А и да напоменем, за сваки случај... :)
Izbaci defku posle ponoći i startuješ sa -5, što reče neko ovde nekidan... Mile Bubreg mislim...
Krenu ljudi minuse da udaraju bezveze.
Što smo farbali balvane u mat boju da one nato pičke bacaju bombe, od 100.000 dolara misleći da je PVO, koji jadnici sa svom tehnologijim... Nemogi jedan BALVAN da prepoznaju....
++++++
Па, конкуренција копа очи...
hahaha, to su bile dobre fore... i one sa šporetima.
+++
ojebo si brate, mnogo topla i lepa prica. ne obaziri se na skor. ziv bio.
+
+ i * i živ biJo!
hFala!
Fore su bile dobre jer, su mnogo trošili a dobijali tuki za uzvrat...
Stvarno trebaš biti BALVAN da ne bi prepoznao BALVAN sa najsavremenijom tehnologijom tog doba...