Nekada je to nešto vredelo, ali sada je beskorisno. Često se izraz koristi da se da na znanje sagovorniku da je upravo on zaslužan za totalnu devalvaciju vrednosti predmeta rasprave.
- Dobro, bre, ženo, paziš li ti na ovaj ručak?
- Pazim, nego šta. Samo sam otišla na brzinu do kupatila.
- Eh, ta tvoja brzina! Da ga ja nisam posolio, ništa od klope.
- Konjino, nisi probao? Ja sam već posolila!
- Auuu, šta sad?
- Sad se seri u njega, eto šta!
......
- Morao bih da kupim kola.
- Imaš li već nešto u vidu?
- Gledao sam nešto, ali sam mislio malo da prištedim. Naleteo sam vrlo jeftino na Kadeta iz '79. Jes' da treba još da se radi na njemu i da ima podosta rđe, ali u startu štedim puno pri kupovini, ostaće mi malo para i za nešto drugo.
- Seri se u njega, šta će ti taj krš?
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
ololo, dobra ++