Seti me se kad postaneš poznat

-Ајмо негде вечерас да гледамо финале ЛШ и попијемо коју, нисмо се испричали ко људи сто година.
-Не могу братац, немам ни цвоњка цвоњавог!
-Нема везе друже, ја частим, улетео ми неки тикет од шес' сома ове недеље.
-Нећу бре, мука ми да је се гребем од других! Доста је! Смислио сам начин како да дођем до кеша, само да ме мало среће послужи и бићу пун к'о Абрамович!
-Дај шта бунцаш, дођ...
-Не! А Не! Слушај шта сам смислио. Касније ћеш ми рећи да сам геније, полако, сад ме само добро слушај.
-Пуцај. Слушам те помно.
-Јел' ти значи нешто име Ornithoptera alexandrae?
-Да. Нашао си девојку са латинским именом која је пуна пара и коју намераваш да опљачкаш, хаха..
-Хаха! Веома смешно. Види се да си још увек неотесани сељак, али нема везе , дуго се знамо, добар си дечко па ти опраштам. То је наиме један редак лептир за чији су само један једини примерак ове ретардиране буржујчине и колекционари спремни да пљуну невиђени кеш! Ништа лакше. Е сад, они не живе овде па бих морао да се отиснем пут Папуе Нове Гвинеје, искрцам се, нахватам буљук тих лепотана и увалим их за џак пара! Једини проблем је што немам сад кеша за карту, али не мари, планирам да га узмем на камату од Шонета Робије првом прил..

-(Прави фацу као да једе кило буђавих лимуна)
Стоп! СТОП! Јел ти то озбиљно_
- Мајке ми миле. Тако ми поштења. Ево да немам..
-У реду у реду, разумео сам. Болест не бира де удара, шта ћеш, видим ја да си ти загризао за то к'о штука за варалицу и да те не могу одговорити, а искрено, нешто ме и мрзи. Немам снаге. Брате, мени се мозак претворио у кашу од те твоје приче. Ја сам идем да се истуширам, сперем ову глупост коју сам управо чуо и дођем мало себи. Теби срећан пут и сети ме се кад постанеш познат, сети се овог јадног и бедног црва и пошаљи му 100е, биће ти захвалан до неба. Отишао сам. Одјава.

Одлази тетурајући се као да је на искап дрмнуо литар Вињака.

-Иди! Смеј се! Бивши брате!

Ширећи руке ка небескоме своду:
Неверне Томе! Показаћу ја њима од чега је направљен Драгољуб П. Трпковић!